Ko je na web-stranici: 104 gostiju i nema prijavljenih članova

21. sjednica Odbora za pravne nauke Odjeljenja društvenih nauka ANUBiH

21. sjednica Odbora za pravne nauke Odjeljenja društvenih nauka Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine održana je 24. juna 2021. godine u prostorijama Akademije. Jedna od tačaka Dnevnog reda odnosila se temu „Koncept nematerijalne (neimovinske)  štete  u Bosni i Hercegovini de lege ferenda“ za koju je uvodičar bio član Odbora dr Duško Medić, sudija Ustavnog suda Republike Srpske i redovni profesor Fakulteta pravnih nauka Univerziteta Aperion u Banjoj Luci.

Profesor Medić je najprije podsjetio da se u  Bosni i Hercegovini očekuje reforma obligacionog prava i da jedno od suštinskih pitanja o kojima treba raspravljati predstavlja budući koncept nematerijalne (neimovinske) štete. Dosuđenje novčane naknade za nematerijalnu štetu je tekovina prava novijeg datuma. Naknada (novčana) nematerijalne štete, kao poseban vid materijalne satisfakcije, predstavlja veoma interesantnu oblast u pravnoj teoriji i praksi, kada se imaju u vidu priroda ove štete i specifična svrha naknade, koja se ostvaruje u ličnosti oštećenog.

Postojeća materijalnopravna regulativa u Bosni i Hercegovini, smatra prof. Medić, stvara dosta teškoća u postizanju ciljeva koje pred sobom ima sud prilikom presuđenja u ovakvim parnicama. Odredbe Zakona o obligacionim odnosima i u Federaciji BiH i u Republici Srpskoj  ne omogućavaju građanskopravnu zaštitu ličnosti na nivou savremenog učenja u ovoj oblasti. Nematerijalna šteta se definiše kao nanošenje drugom fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Taj zakon  se, pri tome, direktno ne poziva na pravo ličnosti, ali je ono kasnije spomenuto na nekoliko mjesta u kontekstu naknade, gdje je predviđena njegova zaštita. Ovakva definicija nematerijalne štete je preuska, jer su pretrpljeni fizički i psihički bol, kao i strah, samo manifestacija nematerijalne štete, a ne njeni pojavni oblici niti esencijalni sadržaj.

Profesor Medić takođe smatra da  nematerijalnu štetu treba povezati sa učenjem o pravu ličnosti. Potrebne su izmjene koje se odnose na sam pojam nematerijalne štete i njenu novčanu naknadu. Prava suština u ovakvim slučajevima je ipak u povredi prava ličnosti. Ta prava su po svojoj prirodi nematerijalna i nastaju povredom ličnih dobara koja su neodvojivo vezana za čovjekovu ličnost. To je organska veza bez koje se nematerijalna šteta ne može razumjeti. Ova šteta se ne može posmatrati odvojeno od prava ličnosti.

Pravo ličnosti ne samo da objašnjava pravnu prirodu naknade nematerijalne štete, nego joj daje human i plemenit, ali i realan i razuman karakter. Naime, često se dešava da fizički ili psihički bolovi i strah uopšte ne nastupe, ali da sve relevantne okolnosti određenog slučaja ukazuju da bi bilo pravedno da se oštećenom da naknada za pretrpljenu nematerijalnu štetu. Sadržina te štete je čisto subjektivna, na planu osjećanja, a novčana naknada se daje samo za posljedice koje su proizašle iz povrede prava ličnosti.

Objektivna koncepcija nematerijalne štete, kao povrede prava ličnosti, doprinijela bi da ova šteta u praksi dobije karakter koji joj doista i pripada. Time se svakako olakšava i položaj oštećenog lica. Pravo ličnosti treba priznati i pravnim licima koja imaju sva prava, sem onih vezanih za biološku bit fizičkog lica. Kada se nematerijalna šteta razumije objektivno, onda bol i strah ne predstavljaju štetu, nego su to činjenice koje zajedno, s drugim okolnostima, utiču na ocjenu suda o tome da li je pravo ličnosti povrijeđeno u dovoljnoj mjeri da oštećeno lice stekne pravo na pravičnu novčanu naknadu za njegovu povredu. U pogledu toga u uporednom pravu nema posebnih dilema, a razlike postoje jedino u argumentaciji, nazivu i obimu prava koja im se priznaju. Nesumnjivo je da se mora uvažavati ličnost kao najvažnije i prevashodno socijalno dobro i da naknada mora adekvatno da izražava to poštovanje.

Svaka povreda prava ličnosti ne mora da znači i pravo oštećenog na isplatu pravične novčane naknade, već bi to bilo samo ako sud nađe da težina povrede i sve okolnosti slučaja to opravdavaju. Ukoliko je povreda prava ličnosti neznatna, tada postoji nematerijalna šteta, ali oštećeni ne bi imao pravo na dosuđivanje pravične novčane naknade. Oblik popravljanja nematerijalne štete treba u svakom slučaju prilagoditi specifičnim svojstvima određene ličnosti, imajući u vidu njene karakteristike, osobenosti i različit stepen osjetljivosti u pojedinim situacijama. Objektivno poimanje pojma nematerijalne štete proizvod je savremenih tendencija u pravnoj teoriji i uporednom odštetnom pravu i ono svakako proširuje mogućnost oštećenog da zahtijeva naknadu štete. Takav tretman je istinska garancija da će razvoj ovog instituta ići u pravom smjeru. Pravne osnove koje sada omogućuju oštećenom pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete javljaju se kao spoljašnje manifestacija izvršene povrede (fizički bolovi, različiti oblici duševnih bolova, strah itd.) i trebaju biti samo kriterijumi prema kojima sud, kada sagleda težinu povrede i okolnosti slučaja, te cilj naknade, određuje njenu visinu.

Naknada treba da zavisi od stepena povrede prava ličnosti. Povreda neimovinskog subjektivnog prava oštećenog lica predstavlja gradivni element ove štete. To bi trebalo da dovede sudiju u  položaj manje zavisnosti od ljekara vještaka i njegovog mišljenja, jer je povreda prava ličnosti prevashodno pravni pojam. Uz to, sudiji treba ostaviti dovoljno prostora i širine da u svakom konkretnom slučaju odredi obim i domašaj zaštite.

Nova koncepcija instituta nematerijalne (neimovinske) štete, povezana s učenjem o pravu ličnosti, svakako je veliki izazov za sudove i budućnost zavisi od stepena kreativnosti sudske prakse. Sudovi bi imali krupan zadatak i veliku odgovornost da svojim odlukama utiču na formiranje svijesti o imperativu poštovanja tuđe ličnosti  i njenih prava. Poniranje u nečiju ličnost zahtijeva suptilniji i studiozniji pristup nego do sada i korišćenje znanja i iz drugih komplementarnih nauka kao što su psihologija, filozofija, etika, medicina, sociologija i tome slično. Bez obzira na moguće probleme koji u vezi toga mogu da nastanu u praksi, posebno u početnom periodu, nesumnjivo je da pravu ličnosti treba i na ovakav način dati mjesto u pravnom sistemu Bosne i Hercegovine i to bi bio značajan doprinos konačnom uspostavljanju vladavine prava na ovim prostorima.

Radi osiguranja ustavnog načela jednakosti svih građana pred sudom, potrebno je utvrditi i određene kriterijume za utvrđivanje visine pravične naknade koji moraju objektivizirati suđenje u ovakvim parnicama i biti prepreka prodoru komercijalizacije i lukrativnosti u ovo područje. Pravo ličnosti daje građanskom pravu nove sadržaje, ali svakako traži i novi pristup, a rušenje dogme o imovinskom karakteru građanskog prava ne može biti brzo ni lako izvedeno. Zbog radikalno promijenjene koncepcije moglo bi da dođe do početnih teškoća i određene pravne nesigurnosti u pogledu načina i obima dosuđivanja nematerijalne štete, ali  je sigurno da bi se u praksi brzo pokazalo da su ovakve odredbe pravo osvježenje i da bi doprinijele daljoj ukupnoj humanizaciji građanskog, a posebno obligacionog prava. Građansko pravo ima specifična sredstva pomoću kojih može doprinijeti potpunijoj zaštiti ličnosti i ove instrumente treba iskoristiti na najbolji mogući način.

U raspravi koja je uslijedila istaknuto je, između ostalog, da pravila o odgovornosti za štetu nisu isključivo u funkciji naknade, odnosno popravljanja štete (prof. dr Jasminka Gradaščević-Sijerčić). Ova pravila imaju i  preventivnu funkciju posebno kada se radi o odgovornosti za neimovinsku štetu. Kod neimovinske štete upravo  prevladava preventivna funkcija s obzirom na to da je ta šteta, u pravilu,  po svojoj prirodi nepopravljiva. Po prirodi stvari, neimovinska šteta se ne može popraviti uspostavljanjem prijašnjeg stanja, te se načini  popravljanja neimovinske štete vezuju za nenovčane naknade i pravičnu  novčanu naknadu. Objektivna koncepcija naknade, odnosno popravljanja neimovinske štete  u radnim sporovima otvara, pitanja poput: a) šta su činjenice, a što pravna osnova pravične novčane naknade neimovinske štete?; b) koje činjenice utiču na iznos (visinu) pravične novčane naknade?; c) kako utvrđivati navedene činjenice?; d) kakav  je sadržaj naloga za vještačenje koji sud daje medicinskom sudskom vještaku? itd.

U sistemu radnih odnosa (radnom zakonodavstvu) problematika naknade štete te time i neimovinske štete je vezana i za  primjenu i Zakona o obligacionim odnosima ali i  relevantnih odredbi iz Zakona o radu, Zakona za zaštitu na radu, Zakona o zabrani diskriminacije, te postojeće  sudske prakse. Konkretnije,  i u sistemu radnih odnosa  je  otvoreno  pitanje koje činjenice, a posebno na koji način, u slučaju spora, sud treba utvrditi da bi se odredio novčani iznos (visina) pravične novčane naknade neimovinske štete na koju oštećeni (žrtva) ima pravo. Posebna delikatnost u pogledu ovih pitanja vezana je za anitidiskriminacione radne sporove.

predsjednik Odbora

akademik prof. dr Miodrag Simović

                                                          

 

AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI
BOSNE I HERCEGOVINE
  • Bistrik 7, 71000 Sarajevo, BiH
  • Tel: +387 33 560 700
  • Fax: +387 33 560 703
  • Email: akademija@anubih.ba

Location

anu mapa

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…